U be­o­grad­skom Cen­tru za kul­tu­ru „Vla­da Di­vljan“, u sri­je­du, 25. apri­la, pop pje­va­či­ca Zo­ra­na Pa­vić odr­ža­la je kon­cert ko­jim je obi­lje­ži­la 30 go­di­na na mu­zič­koj sce­ni. U prat­nji „Old Hat Or­ke­stra“ ha­ri­zma­tič­na pje­va­či­ca od­ve­la je pu­bli­ku na ne­za­bo­rav­no mu­zič­ko pu­to­va­nje ko­je je tra­ja­lo pu­na tri sa­ta.
Kon­cert je otvo­ren pje­smom „Že­tva“, a na­sta­vljen je hi­to­vi­ma iz Zo­ra­ni­ne ras­ko­šne mu­zič­ke ka­ri­je­re: „Ho­ću da sam slo­bod­na“, „Za lju­bav stvo­re­na“, „Sa­ma me­đu lju­di­ma“, „Sa­mo da mi ime ne za­bo­ra­viš“, „Umi­ru za to­bom ve­ne“, „Rat i mir“, „Vri­snu­la bih da za­je­či“, „Kao što dan ima noć“, „Ja­bu­ka“, „Ni­je ti to su­đe­no“, „Ho­ću da umrem dok me vo­liš“, „Ta­mo da­le­ko“...
Zo­ra­ni su se na bi­ni pri­dru­ži­li pr­vak Na­rod­nog po­zo­ri­šta, glu­mac Ba­ne Vi­da­ko­vić sa ko­jim je ot­pje­va­la „Ona ho­će mam­bo“, a ka­sni­je i glu­mi­ca Lji­lja­na Stje­pa­no­vić. U svom ma­ni­ru, do­ma­ći­ca ve­če­ri ot­kri­la je pu­bli­ci ka­ko se upo­zna­la sa Vi­da­ko­vi­ćem:
– Pri­je mno­go go­di­na, u sa­ra­jev­skom ho­te­lu sa mno­go zvje­zdi­ca za­ka­za­na je kon­fe­ren­ci­ja za štam­pu po­vo­dom odr­ža­va­nja ve­li­ke ma­ni­fe­sta­ci­je. Iza­šla sam iz so­be i kre­nu­la ka pres cen­tru u sve­ča­noj ha­lji­ni i na šti­kla­ma, i u hod­ni­ku ugle­da­la Ba­ne­ta ko­ji je bio u ber­mu­da­ma i ja­pan­ka­ma. Po­gle­da­la sam ga iz­ne­na­đe­no i pi­ta­la: „Ne­ćeš valj­da ta­kav pred no­vi­na­re?!“, a on mi je od­go­vo­rio: „Vi­di, kad te lju­di pre­po­zna­ju i vo­le, on­da mo­žeš da ideš i u ja­pan­ka­ma!“ I za­i­sta, Ba­ne­ta su na sva­kom ko­ra­ku po­zdra­vlja­li ri­je­či­ma „Ba­ne, kra­lju“, „Ba­ne, ca­re“, „Ba­ne, le­gen­do“... Po­seb­no sam sreć­na što je go­spo­din u ja­pan­ka­ma po­stao moj dra­gi sa­rad­nik i pri­ja­telj.
Emi­to­va­njem spo­to­va na vi­deo-bi­mu Pa­vi­će­va je pod­sje­ti­la s ko­li­ko pa­žnje je gra­di­la svo­je ime na sce­ni i ko­li­ko je uva­ža­va­na ne sa­mo me­đu ko­le­ga­ma mu­zi­ča­ri­ma, već i me­đu glum­ci­ma ko­ji su je svoj­ski po­dr­ža­va­li u nje­noj umjet­nič­koj mi­si­ji. Ta­ko je pu­bli­ka ima­la pri­li­ku da po­no­vo od­gle­da ka­ko je na­sta­la pje­sma „Ne­ka­ko s pro­lje­ća“ u ko­joj se po­ja­vlju­ju Ni­ko­la Ko­jo, Dra­gan Bje­lo­gr­lić i Du­šan Pre­le­vić, kao i sni­mak sa Zo­ra­ni­nog kon­cer­ta u Cen­tru „Sa­va“ na kom je je­dan od nje­nih go­sti­ju bio glu­mač­ka le­gen­da Dra­gan Ga­ga Ni­ko­lić.
Upr­kos to­me što je že­lje­la da joj se na bi­ni pri­dru­ži le­gen­dar­ni Đor­đe Mar­ja­no­vić, s ko­jim je kao član gru­pe „Fren­ki“ go­sto­va­la na tur­ne­ja­ma po biv­šem So­vjet­skom Sa­ve­zu, nje­gov do­la­zak je iz­o­stao jer je Mar­ja­no­vić zbog lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja na dan kon­cer­ta ho­spi­ta­li­zo­van.
Ple­sa­či, vi­o­li­nist­ki­nje, fan­ta­stič­no uigran or­ke­star, dje­voj­ke ko­je su pje­va­le pra­te­će vo­ka­le i, na­rav­no, do­ma­ći­ca ve­če­ri da­li su sve od se­be da kon­cert bu­de je­dan od onih ko­ji će se du­go pam­ti­ti. Zo­ra­na je ne­ko­li­ko pu­ta, na za­htjev pu­bli­ke ot­pje­va­la svo­ja dva naj­ve­ća hi­ta „Sa­njam te još“ i „Ne dam ti da osta­riš“, pje­sme ko­je su odav­no po­sta­le ever­grin i ko­je su da­le zlat­ni pe­čat nje­noj ka­ri­je­ri.
Sne­ža­na Mol­do­van


VIP go­sti

Iz pr­vih re­do­va Zo­ra­nu su po­dr­ža­li nje­ni du­go­go­di­šnji sa­rad­ni­ci i pri­ja­te­lji iz jav­nog ži­vo­ta. Bi­li su tu glum­ci Si­ni­ša Ubo­vić i De­jan Je­la­ča, tre­ner Lju­bi­ša Tum­ba­ko­vić, pje­va­či­ca Jel­le­na, Ži­ka Je­lić iz „Yu gru­pe“, vo­di­telj Ne­nad Škun­drić sa ko­jim Zo­ra­na go­di­na­ma ra­di TV emi­si­ju „Ko vam da­de ter­min“... Zo­ra­nu su po­dr­ža­li i pred­stav­ni­ci Voj­ske Sr­bi­je i po­li­ci­je na či­jim je ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma de­ce­ni­ja­ma na­stu­pa­la.

Zlat­ni Oskar za 30 go­di­na ra­da

Na kon­cer­tu ko­jim je obi­lje­ži­la ju­bi­lej, Zo­ra­ni je uru­čen zlat­ni Oskar za 30 go­di­na ra­da. Pre­sti­žno pri­zna­nje sti­glo je iz Re­pu­bli­ke Srp­ske.
Ni srp­ski na­rod sa Ko­so­va i Me­to­hi­je ni­je za­bo­ra­vio da je Pa­vi­će­va bi­la pr­vi umjet­nik sa bal­kan­skih pro­sto­ra ko­ji je 1999. go­di­ne, po­sli­je stra­vič­ne NA­TO agre­si­je na ta­da­šnju SCG, do­šao u ju­žnu srp­sku po­kra­ji­nu. Uru­či­li su joj za­hval­ni­cu i iko­nu osvje­šta­nu u ma­na­sti­ru Gra­ča­ni­ca.